Šta znači biti optimista

Svuda oko nas je finansijska i ekonomska kriza. Strah od nezaposlenosti, neizlečive bolesti, nesreće, prerana smrt i ostale nevolje…. Sve izgleda kao neka buica koja nas nosi, a ne znamo kuda.

 “Potreban je novi način razmišljanja, kako bi čovecanstvo opstalo” (Albert Einstein).

Potpuno se slažem sa ovom izrekom, ali kada kazemo čovecanstvo, deluje tako ogromno i nedostižno. Već u prvom koraku deluje umarajuće da radim nešto za čitavo čovecanstvo. Osecam se bespomoćno pri toj pomisli.

Ono što mogu i za šta imam snage je da za sebe počnem drugačije da razmišljam. I tu mogućnost ima svako od nas.

A ono što treba da nam bude svima zajedničko je naš lični OPTIMIZAM. Sama reč optimizam dolazi iz latinske reči “optimum”što znači ”najbolje”. To je vera u najbolje za sve u celom svetu. Neki teoretičari kažu da je optimizam u principu apsolutni dokaz življenja.
Ako smo optimisti imamo više poverenja u osećaj nego u razum. Naš razum konstatuje situaciju, a osećaj nam pomaže da se sa situacijom možemo nositi. I ako kažemo da je definicija optimizma vera u dobar rezultat onda možemo da imamo prostora da razmišljamo da svaka kriza, nesreća, tuga…. nudi jednu šansu za promenu, za novu orijentaciju. Jedan optimista je ubeđen da iako je neka situacija jako teska ona ne može večno da traje. 
I tačno ta vera, da loše mora da prođe i da će opet biti bolje je osnova za pozitivnu promenu.
Ako smo optimisti, onda nismo pasivni nego smo sa pozitivnom energijom koja nas pokreće više aktivni, motivisani i imamo snage gledati u napred. Naravno mi ne možemo preko noći promeniti situacije. Niko nam ne može obećati da nam se ružne stvari neće dešavati. Život je jednostavno kombinacija dobrog i lošeg, kombinacija smeha i boli.
Kao što postoje dan i noć. Ako ne upoznamo loše, dobro ne možemo prepoznati i obratno. Mi se ne možemo pustiti toj životnoj reči da nas nosi. Na nama je da učimo, da plivamo, da učimo da živimo. Samo sa boljim razmišljanjem i gledanjem na život možemo naše krize pobediti. Svi nosimo u sebi tu jačinu, samo joj moramo otvoriti put da se razvije.
Koliko god čudno zvucalo, ali ako smo optimisti, stvaramo sebi mogucnost da svoj život poboljšamo. S tim, da ne zaronimo glavu u pesak, već da podignemo glavu, da tražimo nove odluke i  postavljamo nove ciljeve i ideje. Pravi optimista se ne boji pada, jer ima snage ponovo da se digne i da ide dalje.
Svi poznajemo osećaj kada je početak proleća. Priroda počinje da se budi. Novo rađanje. Lepo vreme. Kada smo sretni i imamo osećaj da je celo svet pred nama. A svi poznajemo i osećaj kada su nam loši dani, kada imamo osećaj da smo najlošiji i da nam se dešavaju samo ružne stvari. Momenti kada nam ne ide nista od ruke.
U oba slucaja smo mi iste osobe. U čemu je onda razlika? Zašto nas jedan put nosi na jedan osećaj, a onda opet na drugi? Kako sportisti postižu dobre rezultate?
Američki psiholog William James kaže:“Ljudi mogu svoj život poboljsati ako su u stanju da promene psihicko uverenje da je sve crno.”
Sa optimizmom, voljom i odlučnošću možemo biti uspešni. Naravno optimizam nije garancija da ćemo uvek biti sretni i zdravi. Ali ako smo optimisti ne bojimo se, vjerujemo da ćemo imati snage da sve prebrodimo. Ako smo optimisti ne dozvoljavamo da život prolazi pored nas, već kroz nas i da ga mi potpuno udahnemo, i ma kakav bio obogaćuje nas i očvršćuje.

Optimisti cene svoj život sa svim usponima i padovima i raduju se svakom novom danu, jer veruju da je svaki novi dan šansa za neki novi početak, šansa za neki novi izazov, šansa za novu životnu lekciju.

“Budi ti ta promena koju bi želeo da vidiš u svetu” (Mahatma Gandhi )